Dadilja za bebu: šta je drugačije

Sve što važi za izbor dadilje važi i ovde. Ali jedna stvar menja ceo postupak: beba ne može da Vam kaže kako je prošao dan.

Dete od četiri godine samo ispriča šta je radilo, šta ga je naljutilo i da li se uplašilo. Beba ne. Zato se kod nje sve oslanja na ono što ste postavili unapred — na pitanja koja ste postavili, na pravila koja ste izgovorili naglas i na to koliko ste vremena proveli zajedno pre nego što ste nekoga ostavili samog.

Ako još birate između jaslica i dadilje, to pitanje smo razdvojili posebno: vrtić ili dadilja. Ovaj tekst počinje od trenutka kada ste odlučili da tražite dadilju.

Iskustvo sa decom nije isto što i iskustvo sa bebama

Osoba koja odlično izlazi na kraj sa petogodišnjakom ne mora nijednom da je provela ceo dan sama sa bebom. To su dva posla koja dele samo naziv.

Zato pitanja na razgovoru treba da budu u prošlom vremenu i konkretna, a ne u obliku „da li volite bebe":

• Koliko puta ste bili sami sa bebom ceo dan, od jutra do povratka roditelja? Ne koliko dece ste čuvali — koliko dana ste bili sami sa bebom.
• Šta radite kada beba plače, a probali ste sve? Ovo je najvažnije pitanje u celom razgovoru. Dobar odgovor ima redosled i negde u sebi sadrži trenutak u kome bi Vas pozvala.
• Da li Vam se desilo da se beba razboli dok ste bili sami s njom? Šta ste uradili?
• Da li je kurs prve pomoći koji ste pohađali obuhvatao i bebe? Postupak kod beba razlikuje se od postupka kod starije dece. Ako nije obuhvatao, to nije razlog da nekoga odbijete — to je stvar koja se rešava kursom, a ne razgovorom.
• Kako izgleda dan sa bebom ovog uzrasta? Neka opiše. Osoba koja je to radila opisuje ritam; osoba koja nije, opisuje osećanja.

Ono što slušate nije samouverenost. Iskustvo sa bebama zvuči konkretno i pomalo dosadno. Nedostatak iskustva zvuči toplo i uopšteno.

Vaša pravila, a ne njene navike

Ovo je najtiša zamka kod iskusnih dadilja i vredi je razumeti bez ljutnje. Neko ko je pre Vas čuvao troje beba nosi sa sobom navike tih porodica. Ne iz inata — tako je naučila da radi.

Kod starijeg deteta to biste primetili. Kod bebe ne morate: spavanje, hranjenje i smirivanje dešavaju se dok Vas nema, a dete ne može da kaže da je nešto bilo drugačije.

Rešenje nije nadzor nego dogovor, unapred i naglas. Prođite zajedno kroz:

• Spavanje — gde beba spava, u kom položaju i šta stoji u krevecu. Ova pravila dobijate od svog pedijatra, a ne od porodice u kojoj je dadilja radila pre Vas. Vaš posao je da ih kažete jasno; njen je da ih se drži i onda kada je navikla drugačije.
• Hranjenje — ko priprema obrok, gde se čuva izdojeno mleko i koliko sme da stoji, šta se radi ako beba odbije. Količine i raspored dogovarate sa pedijatrom; dadilji se prenose kao dogovor, ne kao predlog.
• Smirivanje — šta radite Vi kada beba plače, i kojim redom. Ako Vi ne uspavljujete bebu u kolicima, a ona to radi svaki dan, kroz dve nedelje imate dete koje drugačije ne ume da zaspi.
• Izlasci — da li se izlazi, dokle i u koje vreme. Sa bebom je i ovo pitanje koje se postavlja unapred, a ne pretpostavlja.
• Telefon — koliko Vam je prihvatljivo da dadilja bude na telefonu dok beba spava. Nema tačnog odgovora, ali ima razlike između dogovorenog i pretpostavljenog.

Sve ovo stane na jedan papir na frižideru. Papir postoji zato što se u prvim nedeljama pola izgovorenog jednostavno zaboravi — sa obe strane.

Dnevna beleška je glas Vaše bebe

Kod starijeg deteta dovoljno je pitati kako je bilo. Kod bebe, jedini izveštaj koji postoji je onaj koji dadilja zapiše.

Tražite kratku belešku svakog dana. Pet redova, ne dnevnik:

• kada je spavala i koliko
• kada je jela i koliko je pojela
• koliko je pelena promenjeno
• kakvo je bilo raspoloženje, i kada je bilo najteže
• sve neobično — osip, pad, plač drugačiji nego inače, ili bilo šta zbog čega se dadilja dvoumila

Dve stvari o ovome. Prva: to nije kontrola, nego podatak. Kada odete kod pedijatra, pitaće Vas upravo ovo — a Vi tog dana niste bili tu.

Druga: recite na razgovoru da ćete belešku tražiti, baš tim rečima. Dadilje koje su radile sa bebama često je same predlože, jer i njima olakšava posao — beleška je i njihov dokaz da je dan prošao kako treba.

Uigravanje traje duže nego što očekujete

Probni rad sa starijim detetom može da bude dva sata u parku i saznali ste dosta. Kod bebe dva sata ne pokrivaju ništa.

Ono što želite da vidite je pun ciklus: jedno hranjenje, jedno uspavljivanje, jedno presvlačenje i, ako se desi, jedan plač koji ne prestaje odmah. Tu se vidi sve što razgovor ne može da pokaže — da li osoba ostaje mirna, da li pita ili pretpostavlja, i da li se Vaše dete uz nju smiruje.

Zato računajte na više zajedničkih dana nego kod starijeg deteta, i na to da prvi samostalni dan bude kraći od punog.

Korisno je da budete prisutni, ali da ne uskačete. Ako preuzmete bebu čim zaplače, dadilja nikada neće naučiti kako se baš ta beba smiruje, a beba neće naučiti da može i uz nju. Teško je — i teško je svima, ne samo Vama.

I jedna stvar koju vredi znati unapred: plač pri rastanku u prvim danima nije dokaz da ste pogrešili u izboru. Dok je beba sasvim mala, adaptacija je uglavnom Vaša. Kasnije, kada počne jasno da razlikuje poznata lica od nepoznatih, protest pri odlasku je očekivan i sa najboljom dadiljom na svetu. Ne posmatrate prvi minut nego ono posle njega — da li se beba smiri, i kako izgleda kada se vratite.

Hitan slučaj se piše unapred

Ovo se radi u svakom uzrastu, ali kod bebe je napisana verzija jedina koja stvarno funkcioniše. Na jednom listu, na vidnom mestu:

• Vaši brojevi telefona i broj još jedne osobe koju sme da zove ako Vas ne dobije
• ime i broj pedijatra
• tačna adresa, ispisana — ulica, broj, sprat i stan. Osoba koja u panici traži pomoć ume da zaboravi i ono što zna napamet.
• alergije i sve što beba dobija redovno
• ko sme da preuzme dete, a ko ne

I jedna rečenica koja vredi više od celog spiska: „Ako niste sigurni šta da radite, zovite me — nikada nije prerano." Dadilja koja se plaši da Vas uznemiri odlaže poziv, a kod bebe se odlaganje najskuplje plaća.

Kontinuitet ovde vredi više nego inače

Beba se veže za osobu koja je hrani, uspavljuje i nosi. Svaka promena znači novo uigravanje, a ono kod ovog uzrasta traje duže nego kod deteta koje već govori.

Zato pitanje „koliko dugo mogu da računam na Vas" ovde nije nepristojno nego osnovno. Pitajte otvoreno: da li planira selidbu, upis na fakultet, drugi posao. Nećete dobiti garanciju, ali ćete dobiti ozbiljan odgovor — a ozbiljan odgovor je i sam po sebi informacija.

Isto važi i obrnuto. Ako znate da Vam neko treba samo do jeseni, recite to na prvom razgovoru. Dogovor koji se raspadne posle mesec dana skuplji je od onog koji nikada nije ni počeo.

Šta dalje

Sam postupak — oglas, razgovor, reference i probni rad — isti je za svaki uzrast, samo se kod bebe svaki korak radi temeljnije. Kroz njega vodi kako izabrati dadilju.

Reference proverite obavezno, i uz uobičajena pitanja dodajte jedno: koliko je meseci imalo dete kada je dadilja počela kod njih da radi. Listu ostalih pitanja imate u tekstu provera referenci dadilje.

Šta platforma proverava, a šta ne, pre nego što uopšte počnete: šta proveravamo, a šta ne.

A same prve nedelje — šta je u njima normalno, šta nije i šta zapravo posmatrate — opisane su u tekstu adaptacija na dadilju.