Kako postati dadilja i naći prvi posao

Čuvanje dece izgleda kao posao u koji se lako ulazi — dok ne sednete da napišete prvi oglas i shvatite da ne znate šta da napišete o sebi.

Dobra vest: ne treba Vam diploma, ni godine staža, ni spisak porodica iza sebe. Treba Vam nekoliko stvari koje možete da sredite za jedno popodne.

Prvo iskreno: da li Vam ovaj posao odgovara?

Ovo nije mirno veče uz televizor dok deca spavaju. Evo kako izgleda kada se opiše bez ulepšavanja:

• Nepredvidivo je. Plan postoji dok se dete ne razboli, ne odbije večeru ili ne odluči da danas ne ide u park.
• Fizički je. Nošenje, čučanje, stepenice, park po kiši.
• Odgovorno je. Nekoliko sati ste jedina odrasla osoba u prostoriji, i sve odluke su Vaše.
• Radite u tuđem domu. Sa tuđim pravilima o hrani, ekranima i spavanju, koja ne moraju da se poklapaju sa Vašim.

Ako Vas ovo nije obeshrabrilo, ostalo je tehnika. A ono što ljudi koji ostanu u ovom poslu obično navode kao razlog nije fleksibilno radno vreme — nego to što se napredak vidi: dete koje Vas prvi put samo uhvati za ruku, pertle koje su posle tri nedelje konačno vezane.

Šta Vam zaista treba da počnete

Formalno — ništa posebno. Praktično, ovo pomaže, otprilike ovim redom:

• Bilo kakvo iskustvo sa decom. Mlađa braća i sestre, sestrići, deca komšija, volontiranje, rad u kampu. Sve se računa i sve vredi napisati.
• Kurs prve pomoći. Najkonkretnija stvar koju možete da uradite ove nedelje. Kratak je, roditelji ga primete, i Vama samima menja osećaj sigurnosti u prvom terminu.
• Jasan raspored. Koje dane i koje sate zaista možete, ne koje biste mogli ako se sve savršeno poklopi.
• Nekoga ko može da kaže reč o Vama. O tome odmah ispod.

Kurs za siterke, stepen obrazovanja, vozačka dozvola i jezici su polja u oglasu — popunite ono što imate i ne brinite zbog onoga što nemate. Niko ne počinje sa svime.

Reference kada ih još nemate

Ovo je najčešća prepreka na početku, i manja je nego što izgleda. Referenca ne mora biti bivši poslodavac.

Porodica čije ste dete čuvali povremeno, komšinica kojoj ste pomagali, profesor, trener, koordinator u volonterskoj organizaciji — sve su to ljudi koji mogu da potvrde da ste pouzdani i da se sa Vama može dogovoriti. To je ono što roditelj zapravo proverava.

Pitajte ih unapred da li smeju da ih kontaktiraju i pripremite broj telefona, ne samo ime. Roditelji zaista zovu — kako taj razgovor izgleda sa druge strane, opisali smo u tekstu provera referenci dadilje. Vredi ga pročitati pre nego što nekoga navedete kao referencu.

Oglas koji dobija odgovore

Vaš oglas je ono što roditelj vidi pre nego što Vas upozna. Tri stvari odlučuju hoće li Vas kontaktirati:

• Konkretan raspored. „Fleksibilna sam“ znači da roditelj mora da pogađa. „Radnim danima od 14 do 19, vikendom po dogovoru“ je nešto sa čim može da radi.
• Uzrast dece sa kojima ste radili. Beba i sedmogodišnjak su dva različita posla, i roditelj traži baš svoj slučaj.
• Jasne granice. Da li spremate za detetom ili i stan, kuvate li obrok ili ručak za celu porodicu, vozite li. Napisano unapred, ovo Vam štedi nesporazume kasnije — šta ulazi u posao dadilje, a šta ne razrađuje svaku stavku.

Napišite i satnicu. Oglas bez cene dobija manje javljanja, ne više — roditelj koji ne zna Vaš raspon jednostavno pređe na sledeći.

Svaki oglas pročita čovek pre nego što se pojavi u javnom spisku, pa računajte na kratko čekanje između slanja i objave.

Kako se dolazi do prvog razgovora

Dve stvari koje nove siterke iznenade:

Prvo — ne morate da čekate da Vas neko pronađe. Roditelji objavljuju svoje oglase, pa možete da pregledate oglase porodica i javite se sami onima kojima Vaš termin odgovara.

Drugo — da biste nekome pisali, morate i sami imati objavljen oglas. Nije to birokratija: osoba koja dobije Vašu poruku treba da može da otvori Vaš oglas i vidi ko joj se javlja. Ako Vam se neko prvi obrati, na to možete odgovoriti i bez oglasa.

Poruke pregleda čovek pre nego što stignu primaocu, pa ne stižu istog trenutka.

Prvi razgovor: šta pitati Vi

Roditelj će pitati Vas — o iskustvu, o raspoloživosti, šta biste uradili ako dete odbije večeru. Pripremite se za to, ali nemojte propustiti da i sami pitate:

• Kako izgleda običan dan sa detetom — rutina, obroci, spavanje?
• Ima li alergija, terapija ili nečega što moram da znam?
• Ko još sme da preuzme dete?
• Šta se dešava ako zakasnite, i šta ako se termin otkaže u poslednji čas?
• Kako i kada se plaća?

Pitanja koja postavite pokazuju da posao shvatate ozbiljno. Roditelji to primete — često više nego spisak iskustva.

Prvi termin

Dođite deset minuta ranije i iskoristite ih. Pitajte gde je kutija prve pomoći, koji broj da zovete, i šta dete obično radi u to doba dana.

Na kraju termina javite roditelju kako je prošlo — šta su jeli, koliko su spavali, šta ih je nasmejalo. Tri rečenice. Malo šta gradi poverenje tako brzo kao roditelj koji se vrati i tačno zna šta se dešavalo dok ga nije bilo.

I očekujte da se prvi put osećate nespretno. Svi se tako osećaju.

Šta dalje

Kada prođete prvih nekoliko termina, počinje pravi posao — sastavljanje nedelje od više porodica, dogovori oko cene i sve ono što se nauči tek u praksi. To smo razložili u tekstu kako izgleda tipična nedelja dadilje.

Ako ste spremni da počnete, napravite nalog i napišite oglas. Prvo javljanje obično dođe brže nego što očekujete.